Kanal Moskva–Volga
Ježov
Staljin i Ježov na kanalu, pre i posle retuša. Na kasnijoj verziji umesto Ježova stoji voda [20]. Ježov je uhapšen u aprilu 1939, a streljan u februaru 1940 [21].
Pogledajte original i retuš · Hoover InstitutionVirtuelna izložba · nastavak izložbe Kroz plamen
“Who controls the past controls the future: who controls the present controls the past.”Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost; ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost. Parola Partije, 1984, I deo, 3. poglavlje [1].
Kod Bredberija vlast spaljuje knjige. Kod Orvela ih prepravlja. Ova izložba prati Vinstona Smita kroz jedan radni dan u Ministarstvu istine, od stola u Odeljenju za arhivu do peći u koje odlazi stari papir, i pita šta radi biblioteka u vremenu u kome se zapis menja jednim klikom.
Interaktivno · ispravite Tajms
Vinston Smit radi u Odeljenju za arhivu Ministarstva istine. Ujutru preko telekrana poziva stare brojeve Tajmsa i ispravlja ih, tako da se svako predviđanje Partije pokaže tačnim [6]. Dva naloga ispod su iz četvrtog poglavlja romana, prepričana. Izvršite ih.
17. MART
Veliki Brat predviđa: front u Južnoj Indiji ostaće miran, a evroazijska ofanziva uskoro počinje u Severnoj Africi.
FEBRUAR · MINISTARSTVO OBILJA
Kategorično obećanje: obrok čokolade u 1984. neće biti smanjen.
Stvarnost je izgledala ovako. Evroazija je napala Južnu Indiju i ostavila Severnu Afriku na miru. Obrok čokolade se krajem te nedelje smanjivao sa 30 na 20 grama [6]. Vinston ne laže, on samo usklađuje zapis sa sadašnjošću. Kad završi, ne postoji ni jedan primerak novina koji bi pokazao da je Partija ikada pogrešila.
Nalozi su prepričani iz romana, ne citirani.
Hronologija
Podaci su iz biografije D. J. Tejlora koju objavljuje Orwell Foundation [2], osim gde je drugačije navedeno.
U zgradi Senate House Univerziteta u Londonu tokom rata bilo je sedište Ministarstva informisanja, koje je cenzurisalo vesti i fotografije. U njemu je radila Orvelova supruga Ajlin. Orvel je zgradu uzeo kao uzor za Ministarstvo istine, u kome Vinston prepravlja istoriju [10].
Soba 101, mesto mučenja u romanu, verovatno je dobila ime po prostoriji u zgradi BBC-ja (Broadcasting House) u kojoj je Orvel radio tokom rata. Prostorija je kasnije srušena. Pre rušenja, vajarka Rejčel Vajtrid izlila je 2003. njenu unutrašnjost u gipsu, sa svim pukotinama na zidovima, pa je ta skulptura jedini trag sobe koji je ostao [11].
Interaktivno · pogodite pre nego što pročitate
Pre nego što je opisao čoveka koji briše zapise, Orvel je knjige izdavao čitaocima. Antikvarnica u kojoj je radio imala je pozajmnu biblioteku od 500 do 600 romana, za dva penija, bez depozita. O tome je 1936. napisao esej „Bookshop Memories“ [12]. Pogodite šta je zapisao.
Koje su pisce čitaoci najčešće pozajmljivali?
Etel M. Del (Ethel M. Dell, 1881–1939). Bila je engleska spisateljica dvadeset romana koji su bili bestseleri pre i posle Prvog svetskog rata [38]. Posle nje čitaoci su najviše uzimali Vorika Dipinga (Warwick Deeping) i Džefrija Farnola (Jeffery Farnol). Del su čitale žene svih uzrasta i sredina. Dikensa, Tekerija, Džejn Ostin i Trolopa skoro niko nije pozajmljivao, iako se Dikens i dalje dobro prodavao [12].
Šta su najčešće pozajmljivali muškarci?
„Ugledne“ romane ili detektivske priče. Jedan pretplatnik je više od godinu dana čitao četiri do pet krimića nedeljno [12].
Koliko je knjiga mesečno ukradeno?
Desetak. Radnja ipak nije uvodila depozit, da ne bi oterala čitaoce [12].
Orvel na kraju eseja priznaje da ga je posao za pultom odvikao od ljubavi prema knjigama i da ih, dok je tamo radio, nije kupovao [12]. Isto iskustvo uneo je u roman Keep the Aspidistra Flying (1936), čiji bi naslov doslovno glasio „Neka aspidistra cveta“. Aspidistra je izdržljiva sobna biljka, a u romanu znak uređenog, osrednjeg života srednje klase [40]. Glavni junak, Gordon Komstok, pesnik je sa jednom zbirkom koju skoro niko nije primetio. Napušta posao pisca reklama i zapošljava se kao prodavac knjiga [40], u knjižari gospodina Mekeknija, sa pozajmnom bibliotekom u zadnjoj prostoriji [13].
Gordon Bauker beleži da su ljudi koji su poznavali Booklovers’ Corner smatrali da je Orvel svoj opis preterao [8]. Pisac knjige o Ministarstvu istine ipak je iz prve ruke znao šta čitaoci stvarno uzimaju sa police. Potraži roman u COBISS+ katalogu
Paralela · Kroz plamen i Ko kontroliše prošlost
Bredberijev roman izašao je četiri godine posle Orvelovog. Oba su stajala na polici zabranjenih knjiga na izložbi Kroz plamen, zajedno sa Životinjskom farmom [14]. Ova izložba počinje tamo gde je ta polica stala.
| Farenhajt 451 | 1984 | |
|---|---|---|
| Objavljen | oktobar 1953, Ballantine Books [14] | jun 1949, Secker & Warburg [9] |
| Šta vlast radi sa zapisom | spaljuje knjige | prepravlja novine i fotografije |
| Ko to radi | vatrogasci | službenici Ministarstva istine |
| Ekrani | zidni ekrani u Mildredinom salonu | telekran, koji se može utišati, ali ne i ugasiti [15] |
| Odakle dolazi cenzura | kapetan Biti kaže da nije došla od vlade, nego od tehnologije, masovne eksploatacije i pritiska manjina [14] | od države i Partije |
| Šta ostaje | ljudi-knjige koji tekst pamte napamet | ono što je Partija odobrila |
Interaktivno · rupa za pamćenje
Pored Vinstonovog stola je otvor u zidu, rupa za pamćenje. Papir koji treba da nestane ubacuje se u nju, a odatle odlazi u ogromne peći skrivene negde u zgradi [6]. Na izložbi Kroz plamen vatra je uništavala knjigu. Ovde guta i dokaz da je knjiga bila napisana. Izaberite zapis iz romana, ubacite ga u rupu i potražite ga ponovo u arhivi.
Bočna celina
Knjiga o cenzuri i sama je bila cenzurisana. U Sovjetskom Savezu 1984 je bila zabranjena na svim jezicima do 1988. Ideološko odeljenje Partije je 1958. naručilo prevod u nekoliko stotina numerisanih primeraka, samo za visoke funkcionere. Emigrantski ruski prevod izašao je 1957. u Frankfurtu, a u zemlji su kružili otkucani i fotokopirani primerci. Prvi zvanični sovjetski prevod, Vjačeslava Nedošivina, objavljen je 1988. u Kodry, književnom časopisu Sovjetske Moldavije [4].
U SAD je školski odbor u okrugu Džekson na Floridi 1981. osporio knjigu kao prokomunističku, antisemitsku i sa seksualnim sadržajem, i knjiga je te godine zabranjena [17].
U Jugoslaviji se Orvel zvanično pojavio ranije nego u drugim socijalističkim zemljama [3]. Slovenački prevod Alenke Puhar iz 1967. bio je jedan od prvih zvanično objavljenih prevoda u tadašnjim socijalističkim zemljama [18]. Izvor ne navodi da je 1984 u Jugoslaviji bila zabranjena, ali podseća da je kritika države kažnjavana kao verbalni delikt [3].
| Godina | Jezik | Izdavač | Prevodilac |
|---|---|---|---|
| 1967 | slovenački | Mladinska knjiga, Ljubljana | Alenka Puhar |
| 1968 | srpski | Jugoslavija, Beograd | nije naveden u izvoru |
| 1977 | srpski | Jugoslavija, Beograd, predgovor Leo Mates | Vlada Stojiljković |
| 1984 | srpski | BIGZ, Beograd | Vlada Stojiljković |
| 1984 | hrvatski | August Cesarec, Zagreb | Antun Šoljan |
Izvor za tabelu: Leszek Małczak, Društvo hrvatskih književnika [3].
Interaktivno · pomerite klizač
Orvel nije izmislio brisanje ljudi iz prošlosti. U SSSR-u su pali funkcioneri uklanjani sa fotografija makazama i retušem, a praznina se popunjavala nacrtanom pozadinom [19]. Pomerite klizač i pratite kako grupa postaje sve manja sa svakom ispravkom. Prave fotografije ne prenosimo zbog autorskih prava. Svaki primer ispod vodi do stranice muzeja ili arhiva na kojoj se vide original i retuš.
Kanal Moskva–Volga
Staljin i Ježov na kanalu, pre i posle retuša. Na kasnijoj verziji umesto Ježova stoji voda [20]. Ježov je uhapšen u aprilu 1939, a streljan u februaru 1940 [21].
Pogledajte original i retuš · Hoover InstitutionCrveni trg, 7. novembar 1919.
Sa fotografije L. J. Leonidova uklonjeni su Trocki, Kamenjev i Halatov. Izmenjena verzija prikazana je na izložbi u Moskvi 1967 [22].
Pogledajte original i retuš · Museum of HoaxesPartijska konferencija, 1925.
Na verziji iz 1939. ostalo je samo nekoliko delegata. Obični ljudi su i sami precrtavali Trockog i Zinovjeva u svojim albumima, iz straha od tajne policije [23]. Vinstonov posao radila je i publika.
Pogledajte fotografije · TateSvemirski program, 1961.
Valentin Bondarenko poginuo je 23. marta 1961, u 24. godini, posle požara u barokomori. Prvi put je pomenut tek u aprilu 1986, u Izvestijama. Sa fotografija prve grupe kosmonauta izbrisan je drugi kosmonaut, Grigorij Neljubov [24].
Pročitajte istraživanje · James ObergVelika sovjetska enciklopedija, 1953.
Posle pogubljenja Lavrentija Berije pretplatnici su dobili pismo da iseku odrednicu o njemu i zamene je proširenim tekstom o Beringovom moreuzu [25].
Pročitajte više · The WeekJezik Partije
Falsifikovan zapis nije dovoljan ako ljudi i dalje misle svojom glavom. Zato Partija gradi novogovor. Sajm u romanu objašnjava da je to jedini jezik čiji se rečnik svake godine smanjuje i da mu je cilj da suzi opseg mišljenja [7]. Dvomisao je, između ostalog, veština da se zna i ne zna, da se govori istina dok se izgovaraju pažljivo smišljene laži [1].
Parole na zgradi Ministarstva istine, 1984, I deo, 1. poglavlje [15]. Srpski oblik kao u prevodu Antuna Šoljana [42].
Prema dodatku romana „The Principles of Newspeak“, novogovor je trebalo da potpuno zameni stari jezik do oko 2050. godine. Reči se ne dodaju, nego oduzimaju [26]. Kliknite na reč iz starog jezika i pogledajte čime je zamenjena.
Tri godine pre 1984, u eseju „Politics and the English Language“ (časopis Horizon, april 1946), Orvel pokazuje kako politički jezik krije stvarnost [27]. Kliknite na izraz da vidite šta znači.
Medijska pismenost · procenite pre nego što otvorite
Današnjem Ministarstvu istine ne treba peć. Snimci i slike prave se veštačkom inteligencijom, tekst na sajtu menja se tiho, a stranice same nestaju. Dva slučaja ispod su stvarna i dokumentovana. Pre nego što pročitate šta se desilo, procenite.
16. MART 2022.
Lažno. Bio je to izmenjen snimak, deepfake. Meta ga je uklonila kao manipulisani sadržaj, a Zelenski ga je istog dana demantovao svojim snimkom na Telegramu. Isti dan hakovan je i titl na kanalu Ukrajina 24, sa sličnom porukom [28].
22. MAJ 2023.
Lažno. Slika crnog dima pored zgrade verovatno je napravljena veštačkom inteligencijom. Širili su je i nalozi sa plavom oznakom, među njima lažni Bloomberg i RT, a berzanski indeksi nakratko su pali. Vatrogasci okruga Arlington i služba zaštite Pentagona saopštili su da eksplozije nije bilo [29].
Biblioteka kao suprotnost Ministarstvu
38%
veb-stranica koje su postojale 2013. nije bilo dostupno u oktobru 2023. Na 54% stranica Vikipedije bar jedan link u referencama vodi na stranicu koja više ne postoji [5]. Ono što nestane sa interneta ne ostavlja ni pepeo.
Kad je Internet Archive proverio uzorak od 5,4 miliona linkova iz istog istraživanja, oko 72% bilo je sačuvano u Wayback Machine [30]. Arhiv, katalog i obavezni primerak rade ono što Ministarstvo istine ne sme da dozvoli: čuvaju staru verziju pored nove.
Svaka tačka je jedan odsto stranica iz 2013. Prazne su one kojih više nema [5].
COBISS+
Pretraga „Orvel 1984“ u COBISS+ katalogu dala je 164 pogotka (provereno 4. novembra 2026). Među njima su srpska izdanja iz 1977. i 1978. sa prevodom Vlade Stojiljkovića i predgovorom Lea Matesa, i slovenačko izdanje iz 1967 [31].
Priručnik za 1984, objavljen baš te godine. U fondu 65 biblioteka [31].
Potraži u COBISS+ kataloguMedijska pismenost
Orvelove rečenice kruže internetom kao i Bredberijeve, a i ovde važi isto pravilo: citat bez izvora nije citat. Za svaku rečenicu procenite odakle je.
Rečenica o laži i revolucionarnom činu najčešće se pripisuje Orvelu, ali je u njegovim delima niko nije našao. Najraniji poznati zapis je epigraf u knjizi V. G. Venturinija iz 1982, 32 godine posle Orvelove smrti, bez navedenog izvora [32].
Rečenica o slobodi je Orvelova. Potiče iz eseja „The Freedom of the Press“, napisanog 1945. kao predgovor Životinjskoj farmi. Knjiga je izašla bez njega, esej je pronađen 1971. i prvi put objavljen u Times Literary Supplement 15. septembra 1972 [33]. Predgovor o cenzuri ostao je neobjavljen 27 godina. Ista rečenica, u prevodu, stoji kao grafit kod Doma sindikata u Beogradu [34].
Za čitaoce
Svih deset odgovora je na ovoj stranici. Poslednje pitanje vodi nazad na Bredberija.
Završna reč
Izložba Kroz plamen pratila je vatrogasce koji spaljuju knjige. Orvel je četiri godine ranije opisao vlast kojoj vatra nije dovoljna. Ministarstvo istine šalje papir u peći, ali pre toga napiše novi, pa niko ne može da dokaže da je stari ikada postojao [6]. U Sovjetskom Savezu to nije bila fikcija: ljudi su nestajali sa fotografija, a pretplatnici enciklopedije dobijali su uputstvo koju stranicu da iseku [25].
Danas je Vinstonov posao lakši nego ikad. Od stranica koje su postojale 2013. godine, 38% nije bilo dostupno deset godina kasnije [5]. Lažni snimak predsednika Ukrajine 2022. kružio je mrežama dok ga on istog dana nije demantovao [28].
Zato je biblioteka suprotnost Ministarstvu istine. Manifest IFLA i UNESCO o javnim bibliotekama iz 2022. kaže da zbirke i usluge ne treba da budu podvrgnute ideološkoj, političkoj ili verskoj cenzuri, niti komercijalnim pritiscima [35]. Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja u članu 46, a u članu 50 propisuje da u Republici Srbiji nema cenzure [36]. U katalogu izdanje iz 1977. stoji pored izdanja iz 2022, i svako može da ih uporedi.
Orvel je pre svega toga stajao za pultom pozajmne biblioteke i gledao šta ljudi uzimaju sa police [12]. Ova izložba ne traži od posetioca da ga čita kao proročanstvo. Traži samo da, kad sledeći put pročita nešto što se ne može proveriti, potraži original.
O izložbi
Kraj izložbe
Došli ste do poslednjeg lista. U Ministarstvu istine sada bi ga neko ispravio. Imate deset sekundi da ga ispravite sami: kliknite na bilo koji naslov ili pasus, ovde ili više na stranici, i on će biti zacrnjen. Kad vreme istekne, Odeljenje za arhivu završiće ostalo, a izložba će nestati u rupi za pamćenje. Posle toga vraća se na početak, jer je original sačuvan.
Ova izložba nikada nije postojala.